Portugal, zemlja kontrasta – između melanholije fada i slave osvajača, II deo

Nekoliko Pastei de Nata kasnije stižemo do čuvenog tramvaja 28, originalnog tramvaja iz 1930.  godine. Sedamo u njega i on nas ekspresno vraća u neku davnu prošlost. Satima bismo se mogle voziti, ona i ja. Unutrašnjost tramvaja je kompletno od drveta. Ono što ovu vožnju čini posebnom je prolazak kroz ekstremno uzane i strme ulice sa oštrim krivinama. Ovakva vožnja postoji jedino u Lisabonu. Na dva sata od Lisabona čeka nas Cabo da Roca, surova lepota prirode, najjužnija tačka Iberijskog poluostrva i Evrope. Vetar nam je ušao u kosti, svaku našu poru ispunio ledenim vazduhom Atlantskog okeana. I evo ih, stoje tu prkosno kamene litice, vekovima odolevajući ledenim talasima. Osećamo strahopoštovanje prema tim relikvijama prirode, oh kakva gordost i lepota. Litice su slabo ograđene što nas navodi na pomisao na sve one izgubljene duše koje su odlučile da baš na ovom mestu okončaju svoje tužno bivsvovanje. Kao da su u fijucima vetra utkani njihovi krici da večno plove vodama Atlantika.

Cabo da Roca

Nastavljamo nase putešestvije prema Sintri. Da li što smo dovoljno hrabre ili možda lude, tek odlučujemo se da poslednja 3 kilometra do dvorca Pena pređemo peške. Taj izazov ne bi bio ništa naročito, da se dvorac ne nalazi na samom vrhu Sintra planine  i da put do njega nije izuzetno naporan i strm. Ali mi se uzdamo u našu snagu, jer još smo mlade, ona i ja. 

Put nas vodi kroz park pun egzotičnih biljaka i drveća koje je kralj Ferdinand II donosio iz celog sveta. Znojave i zadihane stižemo na vrh a ispred nas se otvara surealan pogled: dvorac iz bajke u jarkim bojama, kao da je produkt mašte neke devojčice koja je usred igre osmislila kuću za svoje lutke. On je jedno od sedam čuda Portugala. Izgradjen je 1490. kao manastir. 1755. god. je gotovo potpuno uništen u zemljotresu i biva napušten sve dok kralj Ferdinand II nije odlučio da na tom mestu sagradi letnjikovac. Baron Wilhelm Luwig von Eschwege je zaslužan za ovu veličanstvenu građevinu. Boje i forme su ujedinjene u miksu neogotičkog i neorenesansnog stila. Unutrašnjost je originalno očuvana, sve potiče iz 19. veka. Zidovi su puni slika, šarene pločice krase zidove i tavanice. Oko dvorca se na 85 hektara prostire Engleski park, sa vodopadima, jezerima i predivnim statuama koje mu daju romantičnu notu.

Dvorac Pena

Hodamo padinama planine, ona i ja. U daljini se vidi okean i plavetnilo neba. Srca su nam ispunjena srećom i zahvalnošcu. Koračamo u nepoznato, ona i ja, prošlost i budućnost ne postoje, samo mi u ovom trenutku. Grlimo život svom snagom, jer ne znamo koliko nam ga je još ostalo. 

BB