Plemenita svečana tišina

 

Sama sam. To je za mene luksuz.

U plemenitoj svečanoj tišini sam i želim da nešto lepo pošaljem u etar.

Postoje osobe koje su inspiracija za život i ljubav.

Takva je i prof. dr Spomenka Mujović.

Kada čujemo takvu osobu ili je sretnemo odjednom ćemo zaboraviti na vreme, naći se u osećaju večnosti na zemlji i pre svega biće nam lepo.

Volela bih da svi obratimo pažnju na takve osobe koje su prijatne, koje nas dižu u svakom pogledu i koje ne moraju imati profesorsku titulu da bi bile lekovite.

Često je takvo i milo dete ili neka dobra baka ili deka, komšija ili komšinka, prodavačica u pekari…

Imala sam sreće da imam i takvu majku.

Umela je da se smeje, skoro nikada se nije žalila, dobru reč je volela i dobro i mudro zborila.

Kraljevski je umrla, samo zaspala.

 

„Nešto lepo… kuku nama ako toga nestane.“

Obratimo pažnju na nesto lepo:

na pčelu u letu,

na oblak na nebu,

jednu od mnogobrojnih zvezda.

Obratimo pažnju na cvrkut ptica, šum tise, miris lipe.

Ali pre svega obratimo pažnju na osobu koja se lepo smeje, jer osmeh je tajna srca i života.

 

Snežana