Gledala sam...

Gledala sam Sunce kako sija i nebo u svim nijansama vizantijskog plavog,

Gledala sam i prazne obale kojima nemirni vetar prija, ali ne videh u svim tim nemirima mira takvog.

Gledala sam i rasplamsanu vatru koju kiša gasi, i zemlju koja upija vlažnost i hrani svoju glad,

Gledala sam i tužna lica koja mili osmeh krasi, ali ne videh da je neki od njih zauvek ostao mlad.

 

Gledala sam i sumrak koji umorni mesec gasi Zvezdu koja se probija da nebu ponovo da smisao,

Gledala sam i beskućnike koji mole da ih neko spasi, ali ne videh čak ni onog ko bi im suzu sa lica obrisao.

 

Gledala sam i mnoge živote koji su se za tren ugasili, nisu uspeli ni da puste glas, 

Gledala sam i gledam još uvek, bar su se skrasili... I videh, u tome je spas!

Nataša