Svetlost u nama - Ples sa Divljim carem

 

Sa prvim otkucajem srca, u naše duše se nastani svetlost. Niko ne zna odakle ona dolazi i kuda sa poslednjim izdahom nestaje.

U prvim godinama života, ona je čista, neuprljana i prosto zrači ljubavlju i lepotom. Kako vreme protiče, tako se kod nekih ova svetlost gasi, ponegde samo tinja i jedva je vidljiva, ponegde je ogrezla u strah i potpunu tamu.

Svetlost duše se najbolje može videti u očima. One isijavaju tu božansku energiju koju Indijci zovu Prana, Kinezi Chi, Japanci Ki, stari Grci Pneuma a savremeni svet životna sila.

Svaka ćelija našeg tela je mini-elektrana. Svaki otkucaj srca uzrokovan je električnim impulsom. Strujanje jona u ćelijskoj membrani stvara napon u ćelijskom zidu. Električna energija stvara elektricitet a elektricitet prouzrokuje magnetna polja. Svaka aktivnost našeg tela uzrokuje električnu promenu i time menja magnetno polje organizma.

Prvi je profesor Gurwitsch dokazao postojanje luminescencije u živim organizmima. On je primetio da u momentu rađanja, deobe pa čak i u momentu smrti – ćelije isijavaju svetlost. Kasnije je Fritz Albert Popp potvrdio ovu teoriju.

Prema nauci 99,9999999999999% svakog našeg atoma čini prazan prostor. Kako je još Heisenberg potvrdio da nijedan prazan prostor nikada nije potpuno prazan, postavlja se pitanje -šta popunjava ovaj prostor?

Smatram da svako ima pravo izbora čime će ispuniti prazan prostor svojih atoma. Misli prouzrokuju emocije a emocije utiču na naše zdravlje. Srećne misli poboljšavaju naše zdravlje a nesrećne misli isključuju imuni sistem i izazivaju bolesti.

Sve počinje u našoj glavi. Svaka emocija, svaki naš strah, svaka naša sumnja ostavlja neizbrisiv trag na materiji naše duše.

Vođena ovom mišlju, odlučujem da moje atome napunim čistom radošću.

Mnogo je koraka bilo potrebno da bih stigla do Divljeg Cara. Neki koraci bili su teški poput olova, neki laki poput najtananijeg pera.

I eto me tu, na vrhu planine, posmatram Divljeg Cara, kruna mu blista na jesenjem suncu  optočena ledom glečera kao najfinijim dijamantima.

Života vezanog za nekoliko užadi i padobransko platno počinjem da trčim obalom planine, trčim kao da ne postoji sutra, kao da opstanak čovečanstva zavisi od brzine mojih koraka, trčim da izbacim sav bol, sav gnoj, svu patnju i sve suze koje su ostale negde u najmračnijim dubinama duše i bacam se Divljem Caru u zagrljaj.

Vrstan je virtuoz Divlji Car, 200 miliona godina on vežba najzanosnije plesove. Njegova moć je primamljujuća i opijajuća poput najjačeg vina – odoleti mu se ne može.

Plešem sa Divljim Carem u potpunoj ekstazi, širim ruke, prepuštam se njegovom vođstvu. On vodi igru kroz strujanje vetrova, plesom me daruje božanstvenim prizorima, divljom lepotom stvaranom milionima godina. Vidim moje ja iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ujedinjene u jednom jedinom dahu.

Ja sam svaki otkucaj mog srca, ja sam svaki pokret moga tela, ja sam svaka moja misao, ja sam svaka moja suza i svaki moj osmeh. 

Ja sam izvor svetlosti. Mogla bih obasjati ceo svet.

BB