Portugal, zemlja kontrasta – između melanholije fada i slave osvajača, I deo

 

Budim se u sobi bez prozora. Pitam se da li je već svanulo. U potpunoj tami čuje se samo zujanje klime. Nestrpljivost me ubija. Sa druge strane vrata grad čeka na nas.

Legenda kaže da ga je osnovao ni manje ni više nego čuveni junak grčke mitologije – Odisej. Navodno ga je ovaj grad podsetio na njegovu grčku domovinu.

Takođe ga zovu i „grad na sedam brda”. Grad koji ima izlaz na Atlantik i koji preseca reka Tejo, glavni grad Portugala, drugi najjužniji grad Evrope – Lisabon.

Lisabon nas je dočekao raširenih ruku. Uzane ulice, kaldrma vekovima stara, opori mirisi kanala i ribe, šarenilo zgrada… Šetamo Lisabonom, ona i ja. Vreme je za nas zaboravljena kategorija. Opili su nas Atlantski vetrovi, muzika fađa I portugalska vina. Prepustile smo se njegovoj lepoti.

Zlatno doba ovog grada vezano je za 15. i 16. vek. Beše to doba neustrašivih pomoraca, veličanstvenih brodova, osvajanja teritorija. Gde god da su njihovi brodovi pristali, katolicizam je nalazio nove sledbenike. Milom ili silom. 

Spomenik otkrićima

Spomenik otkrićima podignut je u čast hrabrih moreplovaca. Bartolomej Diaz je prvi Evropljanin koji je 1487. plovio kroz Rt Dobre Nade. Petro Alvares Cabral je prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Brazila. Ferdinand Magelan je prvi oplovio svet. Ali naročito važan za ekonomski razvoj i uticaj Lisabona i Portugala je svakako bio veličanstveni Vasko de Gama. Te davne 1497. je pošao na put koji je promenio ljudsku istoriju. Od Torre de Belém se otisnuo u daleki nepoznati svet i na tom putu je prošavši Rt Dobre Nade stigao čak do Indije. Posledica njegovog putovanja je uspostavljanje rute začina i postojanje jedne Portugalske kolonije u Indiji sve do 1961. god.

Sve ovo je doprinelo razvoju Portugala  kao svetske sile. Godine 1560. počinje vladavina Španaca koja ce trajati narednih 60 godina. Njihovu vladavinu će obeležiti dve katastrofe: veliki zemljotres 1755. god. i požar 1988. god. Zemljotres 1755. je bio jedan od najjačih I najrazornijih zemljotresa u istoriji čovečanstva. Sa sobom je poveo u smrt četvrtinu tadašnjih stanovníka Lisabona, a zgrade pretvorio u prah. Grad je bio gotovo potpuno uništen. Sledeća velika katastrofa je bio veliki požar 1988. kada je izgoreo stari grad Lisabona. Trebalo je dugo vremena da se grad oporavi od ovih udaraca sudbine. 

Torre de Belem

Hodamo pored reke, ona i ja. U daljini se vidi kula Torre de Belém, odbrambena kula i svetionik iz 16. veka. Bila je to polazna tačka osvajačkih pohoda odvažnih pomoraca. Zamišljamo brodove koji se kreću ka pučini, uplakane žene i decu, majke koje čupaju kosu za svojim sinovima. Za mnoge je to bio put bez povratka. Za one srećnike koji su se ipak vratili, bio je to put u besmrtnost slave.

U povratku svraćamo u manastir Jeronimos, arhitektonsko remek-delo manuelinskog stila, građeno po istančanom ukusu kralja Manuela prvog. Gradnja je trajala punih 69 godina. Na žalost, kralj nije poživeo dovoljno dugo da dočeka završetak svog životnog poduhvata. Rezultat ostavlja bez daha, hiljade motiva, stubova, sitnih detalja izrađenih do perfekcije. Delo toliko savršeno da je zasluženo izabrano za mesto večnog počinka velikog Vaska de Game. 

Manastir Jeronimos

          

                                     

 

Nastavak sledi...

BB