III Nove perspektive: Putovanje ka sebi

 

Promrzla, razmazane maskare od suza, ali ne suza od tuge već od smeha i radosti, frizura mi je pokisla od nevremena koje me je pratio na putu do mojih Gospođica, ali ne marim za to. 

Razmišljam kako bih uskoro mogla da posetim frizera, a da pritom nemam grižu savesti... misli mi lutaju… da se možda strpim još tri meseca, jer odlazimo u Srbiju i tamo će me čekati jedan makeover kao i svake godine – ne isplati se davati toliko novca na nemačke frizere, kozmetičke i ostale beauty tretmane. Bolje je imati kosu koja sadrži katalog svih nijansi neke boje, ali koja je rezultat lične kreativnosti.

 

E, nećeš ga ovaj put! Dok čekam tramvaj koji me vodi do kuće, zakazujem termin kod frizera, bez imalo griže savesti. Da me sretne neki poznanik, mogao bi pomisliti da mi se nešto strašno dogodilo, jer zaista  tako izgledam... ali... šta zapravo osećam?

 

Ako kažem da sam trenutno sa sobom na TI, nadam se da ćete me razumeti, a ako me i ne shvatite, zaista mi nije važno, kažem vam to bez imalo straha od neprihvatanja ili nerazumevanja. Kada se vratimo sebi, onoj istinskoj, verujte ceo svet je vaš i verujte da se vrti oko vas... Da budemo načisto, ako se ne vrti oko vas vrteće se zasigurno oko ljudi koji su vam bitniji od vas samih. Izuzetak je naravno porodica, roditelji, sopstvena deca... Sve ostalo je tako nevažno i prevaziđeno, da se pitamo kako smo tako bili glupi da dopustimo da ikada iko, osim porodice, igra bitniju ulogu od nas samih u našim životima...

 

Osećaj zadovoljstva što sam ja ja, trenutno preovladava nad svakom mojom ulogom na ovom svetu. Svesna sam da je taj osećaj  kratkog daha  i zato ga grlim još više znajući da magija prestaje dok ne uđem u svoj topli dom. Tada navlačim sve svoje uloge na sebe i iskreno sa puno zadovoljstva i još više ljubavi nego što je bilo pre samo par sati. A onda kada shvatiš da su ti deca sita, domaći zadatak i učenje završeno i bez tvog prisustva, da svet i dalje postoji i bez tvoje kontrole, ulaziš u novo osvešćivanje, to jest, lični rast... dve mušice jednim udarcem.

 

Ulaziš nasmejana u kuću, srećna, a to svi sada primećuju, tako da i njih usrećuješ. Samo zastaneš i zapitaš se zašto se nisi ranije vraćala sebi, pa makar i na „određeno vreme“.

Teslina gospođica J.